Moj mali kutak

Na početku ovog sadržaja tj teksta moram da napomen da ja jako volim svoju zemlju i svoj grad, ali da bih najradije volela da odem iz njega. Mislim da nisam jedina koja deli isto mišljenje i da nas zaista ima dosta koji isto razmišljamo. Nažalost niko ne zna kakva sudbina čeka našu državu...

Kako preživeti u Srbiji je jako teško pitanje i veoma komplikovano. Skoro sam u jednoj anketi ostala zapanjena tekstom da svaki peti čovek već sredinom meseca potroši svoju zaradjenu platu. Medju stotinama gradjana njih tek osmoro ima tu sreću da platu istegnu ceo mesec, a zanemarljiv broj je onih kojima plata pretekne. Nažalost to nije sve, jer je svaki treći gradjanin u konstantom minusu jer duguju na sve strane. Neko duguje banci, neko prijatelju, porodici, zelenašima i ostalima.

Veseli narod je prinudjen da troši više nego što zaradi. Svoje plate raspolažu za razne troškove i životne potrebe, a zanemaruju plaćanje obaveza kao što su struja, voda, telefon i slično. Samim tim odlaganjem ljudi idu samo u čist minus.

Zabrinjavajuća činjenica jeste i ta da se i selo polako gasi. I da su seoske korpe i tezge sve siromašnije i praznije.

Najveća količina novca se troši na hranu i osnovne kućne potrepštine bez kog svaki čovek ne može da funkcioniše. Konstantno poskupljenje hleba, mlečnih proizvoda, struje i ostalih komunalija dovodi ljude do besparice. Na sve to treba da apeluje predsednik i političari koji su odredjeni za budžet naše države. A, ne da samo sede u foteljama, ispijaju kafe i neobavezno ćaskaju.  

E, moja vlado pa naša Srbija ima najnižu stopu nezaposlenosti u Evropi. Trenutno sada je preko 700.000 duša nezaposleno. Sve ovo je jadno....Generalna