ODRASTANJE...
Ne znam tačno kada ali prošlo me je mnogo toga. To se valjda zove odrsatanje, lagano kapiranje prirode i društva, zakona gravitacije i ostalih pizdarija. Naravno životnih...
Daleko sam od podvlačenja crte, tek tako došlo mi je jednog popodneva da napišem šta je to što me raduje. Uživanje unsitnim i malim zadovoljstvima. Putovanja na egzotične destinacije, mamina kuhinja, smejanje sa dragim ljudima, more, knjige, palačinke sa kremom, sarma, kinder jaje...
Radost stvaranja, vedrina uma, očekivanje nedoživljenog, razumevanje bez mnogo reči.
Knjige sa fenomenalnom poentom...
Ljudi sa poentom...
Kiša...
Razmišljam tako o izvorima smisla i istinske sreće... Sve više mislim o tome šta boji moje dane i hrani dušu, i shvatim da je sve što me raduje satkano od emocije.
Osećanja i treperenja u duši, jer sposobnost da osećamo je ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju, kažu....
Želja da strasno istražujemo život, predele i ljude, ali pojedine....